US marines

Dobrodošli na moj blog

06.05.2007.

NJEMACKI GSG 9

NEMACKI GSG 9

Dva dogadjaja su vrlo znacajna za razvoj elitne nemacke antiteroristicke jedinice GSG 9: tragedija na minhenskoj olimpijadi 1972. godine kada su arapski teroristi masakrirali izraelsku olimpijsku ekipu, sto je dovelo do stvaranja GSG9, i vatreno krstenje 1977. godine na aerodromu u Mogadisu (Somalija), kada je uspesno izvedena teska akcija oslobadjanja talaca iz otetog lufthanzinog vazduhoplova "erbas" sa imenom "Landshut".

GSG 9 je prakticno nastala iz Devete grupe, tada postojecih, jedinica BGS-bundesgrencsuc (Bundes Grenz Shutz) - Saveznih granicnih jedinica cije je sediste u mestu Hangelar koje je uzeto i za bazu GSG 9. Za komandanta je postavljen Ulrih K. Vegener, izuzetno energicni vojnik koji se u potpunosti posvetio izgradnji nove jedinice. U to vreme, sedamdesetih godina, nije se stedelo i cicijasilo sa novcem jer je to bilo doba eskalacije terorizma . Za antiteroristicku jedinicu morala su se naci sredstva. Savezni ministar Genser je tada odobrio prvih 6,3 miliona DEM za opremanje GSG 9. Vegener i njegovi pioniri su se obrazovali i obucavali i prakticno "krali" znanje po pitanju oruzja i taktike od drugih specijalnih jedinica, kao sto su SWAT iz Los Andjelesa, kod FBI iz Virdzinije, od "spesl forsiz" iz Fort Brega, SAS-a u britanskom Herfordu i od izraelskih padobranaca i komandosa.


 

Ekskluzivni liferant

Razvoj lakog automatskog oruzja kod firme "Heckler & Koch" iz Oberndorfa fizicki je vezan za nastajanje formacije GSG 9. Pocetkom sezdesetih je tim strucnjaka pod vodjstvom Tila Melera i njegovih asistenata Manfreda Giringa, Georga Zajdija i Helmuta Barojtera, koncipirao novi automatski pistolj baziran na mehanizmu bundesverove puske G3. Rezultovalo je oruzje MP 64 u kalibru 9 mm PARA, koje je u potpunosti ispitano do 1966. Bundesver u to vreme nije prihvatio novo oruzje, ali je ono primljeno kod Saveznih granicara (BGS) i Carine.

Tako je novo oruzje, nazvano MP 5 stiglo i u Hangelar i sudbinski biva vezano za GSG 9. U to vreme terenska policija je jos uvek raspolagala starim "Beretama" i nesto novijim "Valterima MPL".

Za takticke jurisne jedinice kao sto je GSG 9, MP 5 je bio osnovna "alatka", sto znaci da je mnogo koristen. Svaki vojnik je zaduzen jednim MP 5, koji u svakoj prilici nosi sa sobom i kojim su svi do perfekcije obuceni. Medjutim, takva permanentna upotreba naoruzanja dovodi do ispoljavanja nedostataka u eksplostaciji, koji inace ne bi bili uoceni kod uobicajenih skolskih gadjanja. Mane su otklanjane u hodu.

Prvi magacini su stvarali zastoje pri dopremanju metka, pa su 1976. godine uvedeni lucni sa 15, odnosno 30 metaka. Godinu dana pre toga, rucica zatvaraca je dobila novu formu, a od 1973. godine, svaki MP 5 izlazi iz fabrike opremljen integralnim okovima na gornjoj strani sanduka za vezu dnevne i nocne optike. Godinu dana kasnije prikazani su prototipovi besumnih automata MP 5SD, sa integralnim prigusivacem. Dve godine kasnije nastala je skracena verzija sa oznakom MP 5K. Iste godine je promovisan i preklopni kundak sa desne strane oruzja, a varijanta je zavedena u porodici MP 5 kao A3.

GSG 9 je od pocetka koristio verziju sa masivnim kundakom od plasticne mase, ali kasnije se preslo na metal. Tanki metalni prednji rukohvat je od 1978. zadebljan i oblozen plastikom (eksportna verzija). Uz to su isli i novi drzaci za lampu i laserski obelezivac. 1982. godine pojavila se verzija sa selektorom paljbe koji je nudio mogucnost izbora ogranicenog rafala od tri hica.

U potrazi za kvalitetnim rucnim oruzjem

Ni kratko oruzje jedinica GSG 9 nije bilo sjajno, jer je u pocetku nasledjeno od BGS, ciji je osnovni pistolj bio "Valter P1". Njegov ram od lake legure nije izdrzao probna gadjanja, jer je oruzje razvijeno za upotrebu od 5000 hitaca, a rekordi specijalnih jedinica se krecu i do 1000 hitaca iz 9 mm PARA u jednom danu! U skladistima BGS se naslo i nekoliko hiljada komada pistolja SIG model 210. To je vrlo elegantno i precizno oruzje, ali nazalost sa SA mehanizmom, jednorednim magacinom i problematicnim mehanizmom za njegovo izbacivanje u donjem delu rukohvata.

Drugo oruzje izabrao je Komandant Vegener, koji se odlucio za revolver i to "SMITH & Wesson Chieg Special M 36" kalibra .38 sa pet metaka. To nije bilo slucajno. Kompaktni revolver "tridesetosmica" je specijalcima na duznosti bio drugo oruzje, pored MP 5, ali u civilu oni su nastavljali da ga nose kao licno naoruzanje, gde su njegova kompaktnost i mala tezina dolazili do izrazaja. "Valter PPK"" je ispao iz igre, zbog incidenta u Londonu.

Prilikom atentata IRA-e pistolj je zakazao u rukama pripadnika SAS-a. Medjutim, mali .38 koji je izabran, pokazao se kao vrlo pouzdan. Puskari jedinice su svaki pojedini komad, brizljivo ispitali i doterali, posto je "Smit i Veson", sedamdesetih godina, pokazivao osetna variranja u kvalitetu, zahvaljujuci propustima zavrsne kontrole u fabrici.

Istovremeno sa revolverom, GSG 9 je uveo i pistolj "H&K" P 9S u kalibru 9 x 19 mm. To je oruzje sa bravljenjem, poligonalnom cevi i DA dejstvom, sto je u prvoj polovini sedamdesetih godina bilo najmodernije na trzistu. Specijalci su mogli da se opredele za ponudjeni revolver ili pistolj. Nekolicini pripadnika dozvoljeno je da i privatno nabavljeno oruzje nose kao sluzbeno. Tako su se u arsenalu u Hangelaru nasli proizvodi "Rugera" i "Kolta". Vecina sluzbenika se, ipak, odlucila za P 9S koji je kasnije postao popularan i kod specijalaca holandske zandarmerije.

Tridesetosmicu je nasledio M 19 Combat Magnum, tj. revolver .357 Magnum sa duzinom cevi od 63,5 i 100 mm. Naime, u toku akcije oslobadjanja talaca u Mogadisu ispoljile su se mane municije .38 Specijal. Prvi komandosi koji su u trenutku prodora u avion stajali na vrhu lestvica, imali su samo revolver u ruci. Jednog arapskog kidnapera pogodilo je vise zrna kalibra .38 Specijal ali on je i dalje uzvracao vatru. Nedovoljna probojna moc pokazala se takodje, kada su projektili .38 Specijal kojima je zasut terorista sakriven iza pilotskog sedista, zadrzani u ledjnom naslonu. Posle toga se umesto neefikasnog metka sa punom kosuljicom, koristio metak sa razdeljenom kosuljicom i oni sa upustenim vrhom. I P 9S je poceo da koristi "eksn" i "kvik-difens" dum-dum municiju.

Zestoka testiranja su ostavljala posledice na upotrebljeno naoruzanje. "Kombat magnumi" su se posle brojnih zestokih treninga kod GSG 9 rasklimali, pri brzoj vatri su izlazili iz koraka zbog skupljanja velike kolicine gustog barutnog dima u kucistu ispod kocnice burenceta. P9 je trpeo ostecenja u vidu prskotina na limenim delovima rukohvata i nije se dovoljno prigusivao povratak zatvaraca, pri vrlo brzoj paljbi.

U medjuvremenu su testirani "kandidati" za sledecu generaciju sluzbenih pistolja. Medju njima je i "H&K" pistolj PSP, koji je bio na testiranju kod GSG 9 od 1977. godine. Ali za vrame jedne vezbe, pripadniku jedinice je PSP, dok se spustao vitlom iz helikoptera, skliznuo iz ranca, pao na zemlju i opalio. Firma je tada hitno opremila pistolj posebnim osiguracima. Takodje, ni drzac magacina, smesten na dnu rukohvata nije se dokazao u svakodnevici te specijalne jedinice. On je kasnije zamenjen u korist dugmeta smestanog u korenu branika okidaca.

Osamdesetih je pistolj P 9S lagano ustupio mesto novom "H&K" pistolju koji je sa punim magacinom sa osam metaka tezio samo 950 grama. Tako je P&, kako je nazvan, postao standardno oruzje GSG 9. Pocetom devedesetih godina, ali zajedno sa austrijskim "Glokom 17" sa tzv. "sejf eksn" mehanizmom. Uvodjenje "Gloka" je islo sporo, ali je slucaj otmice broda "Akile Lauro": ubrzao proces. U prilog "Gloku" govorio je impresivan kapacitet magacina sa 18 metaka i tezina praznog oruzja od samo 670 grama. Kod "Gloka" je bilo vazno i ucesce plastike i specijalna zastita metalnih delova sto je davalo postojanost u odnosu na slanu vodu. Takva zastita je od znacaja za dejstva na moru, odnosno za specijalizovani pomorski esalon tzv. 2/GSG 9, koji dejstvuje u slucaju otmice brodova ili nezeljenih dogadjaja na morskim platformama za vadjenje nafte.

Prvi testovi su potvrdili "Glok" kao pouzdan, ali u toku ispitivanja prve serije bilo je nekih razocaranja. Plasticni magacini prve generacuje nisu izdrzali dugotrajno opterecenje pri treningu sa hiljadu ispaljenih metaka. Materijal se jako zagrevao, da su se magacini deformisali i prouzrokovali zastoje pri donosenju metka. Cevi su posle toga izgledale kao zardjale, jer se odvaljivao zastitni sloj koji je u ljuspicama izletao iz cevi pri pucanju. Taj nedostatak je kasnije ispravljen.

Budzet GSG 9 pokriva godisnju potrosnju od okruglo 1 milion raznih komada municije, od cega na 9 mm PARA otpada 400 000. U poslednje vreme je potrosnja opala, jer ljudstvo ima mnogo vise angazmana, pa manje vremena ostaje za trening. Nabavlja se i nova radio komunikaciona oprema za ostvarivanje konspirativne trostruke komunnikacije, novi laki panciri i video oprema. Ono sto se cini da nedostaje je jedna ozbiljna i spektakularna akcija oslobadjanja talaca. Najmodernija oprema se moze kupiti, ali motivacija, dobro ljudstvo i sefovi, ne. Oni se stvaraju i izgradjuju. Momentalno, ne zadovoljava brojnost ljudstva u Hangelaru, koje se osipa sto je uslovljeno stvarnoscu, to jest malim primanjima. To pitanje se otvoreno postavlja politicarima.

Specijalne antiteroristicke jedinice, obzirom na izuzetne situacije u kojima izvode svoje specificne zadatke, posebnu paznju poklanjaju izboru tzv. "dugog" naoruzanja (snajperske i automatske puske, automati, borbene sacmare i dr.), koje upotrebljavaju u akcijama.

Nemacka policijska antiteroristicka jedinica GSG 9 koristi pretezno "domace" naoruzanje izuzetnog kvaliteta, sto je, uostalom, u skladu sa visokim rejtingom koji nemacka industrija naoruzanja zauzima u svetu.

Dugo godina GSG 9 je za snajperska dejstva koristio "Heckler - Koch" poluautomatsku snajpersku pusku SG1, kalibra 7,62 mm NATO, koja u stvari predstavlja preuredjenu verziju bundesverove puske G3. SG1 se oprema standardnim optickim nisanom "Smit - Bender" uvecanja 6 x, sa parom nozica za stabilizaciju i posebno konstruisanim zatvaracem sa prigusenim zvukom kretanja. Pored ove koristila se i odlicna snajperska puska "Mauzer" Sp 66 sa rucnim repetiranjem zatvaraca u kalibru .308 Winchester (7,62 mm x 51), mase 6,2 kg.

Medjutim, stalno tragajuci za vecim kvalitetom i u obuci ljudstva i u naoruzanju i tehnici, GSG 9 se nije zadovoljio ovim snajperskim puskama, vec se krenulo u dalje traganje za boljim resenjima, i to zajednickim naporima sa timom konstruktora firme "Heckler - Koch". Tako je SG1, postepeno, po zeljama "zaposlenih" iz GSG 9, zamenjena sa 8 kg teskom snajperskom puskom PSG1. Ova puska uvedena je u upotrebu 1982. godine i jos uvek se uspesno koristi. To je, takodje, poluautomatska puska, sa cevi dugom 65 cm, bez kompenzatora na ustima cevi, sa pistoljskim rukohvatom i naslonom za saku, podesavajucim osloncem za rame (kundakom) i tronoznim stalkom za stabilizaciju i oslanjanje puske.

Oruzje na malom prostoru

Za vatrenu podrsku uveden je, pocetkom osamdesetih godina i laki puskomitraljez "Heckler - Koch" G8, u kalibru 7,62 mm, koji se moze puniti redenikom ili okvirom. I on predstavlja varijantu osnovnog modela G3, ali sa tezom cevi, opremljen nozicama i dnevnom ili nocnom optikom.

Obzirom da GSG 9 ne ogranicava oblast svog delovanja samo na siroke aerodromske prostore, vec situacija cesto zahteva izvodjenje akcije u naselju i zgradama, potrebno im je i jedno precizno automatsko oruzje za urbane sredine na distancama od stotinu metara. "Heckler - Koch" automat MP5 sa durbinom uvecanja 4 x, trebalo je da pokriva razdaljinu do 50 metara, jer preko toga se nije imalo poverenja u kalibar 9 mm PARA. Naime, iskustva prilikom gadjanja u pojacana automobilska vrata i u lake zastitne prsluke od kevlara, kakve cesto koriste kriminalci, pokazala su odredjene slabosti ovog kalibra.

Zato americki SWAT timovi vec godinama koriste automat "Colt" M16 sa municijom 5,56 x 45 mm (.223 Remington). Tako je i GSG 9 najpre eksperimentisao sa HK 33 i njegovom SG verzijom, ali se, ipak, 1993. godine odlucio za svajcarsku automatsku pusku SIG G550, kalibra 5,56 mm koja se u nemackoj Saveznoj granicnoj policiji (kojoj organizacijski pripada GSG 9) oznacava G-37. Karakteristicni detalj po kome se poznaje ovo zgodno, lagano i precizno automatsko oruzje su dva spojena, prozirna okvira sa po 30 metaka i nozice koje mogu da se montiraju po potrebi.

Za gadjanje ciljeva udaljenih preko 70 metara i zasticenih zaklonom upotrebljavaju se "teze" snajperske puske SR 100 firme ERMA iz Dahaua u mocnom kalibru .300 Winchester Magnum. Tako GSG 9 sada u svom bogatom arsenalu raspolaze sa preko 1200 komada raznog streljackog oruzja, medju kojima je i 2,6 kg tezak pistolj HK MZP1, kalibra 40 mm za izbacivanje granata i "sok bombi" sa suzavcem, dimom ili smesom za osvetljavanje.

Specijalni timovi

Za razvaljivanje vrata, sarnira, brava i prozora prilikom upada u objekat u kome su se zabarikadirali teroristi, koristi se poluautomatska sacmara HK 502, koja potice od poznate italijanske firme "Franki". Na ustima cevi ove puske moze da se montira tzv. "sot diverter", dodatak koji sluzi da oblikuje dijagram rasturanja sacme (poprecni ili uzduzni duguljasti oblik), sto je veoma korisno u borbi protiv kriminalaca koji se okruzuju specijalno obucenim borbenim psima.

Pored ovog naoruzanja, za one izuzetno teske situacije, u skladistu GSG 9 u njihovoj centrali u Hagelaru drze se i rucni raketni protivoklopni bacaci "armbrust" kalibra 67 mm kao i druga sredstva obelezena kao "tajna".

Zanimljivo je, inace, da budzet GSG 9 pokriva godisnju potrosnju od okruglo 1 milion raznih komada municije, od cega na 9 mm PARA otpada skoro 400 hiljada. Procenjuje se da je ukupno brojno stanje GSG oko 200 ljudi, podeljenih u pet borbenih (udarnih) grupa sa po 30 ljudi u svakoj, ali se najcesce primenjuje dejstvovanje u malim timovima od 4 - 5 specijalaca. Svaka udarna grupa ima komandni deo i borbene celije jacine 5 ljudi.

Svaki od ovih timova ima komandira, "bombasa" (naoruzan bacacem bombi i automatom), "pokrivaca" (snajper), "obelezivaca" (snajper ili borbena sacmara) i "strelca" (automatsko naoruzanje). U situacijama sa otetim taocima, "pokrivac" i "obelezivac" pruzaju vatrenu i snajpersku podrsku udarnom paru. Jedan od dvojice snjaperista je po pravilu opremljen poluautomatskom PSG1, a drugi sa "Mauzerom" i dvogledom, ukoliko treba da "navodi" kolegu. Komandir tima koordinira akciju i prenosi instrukcije od komandira grupe.

Slicno kao i kod britanskog SAS-a, grupe u sastavu GSG 9 podeljene su po odredjenim specijalnostima: za vazdusnodesantne i padobranske operacije, za ronilacke akcije i dejstva na vodi i pod vodom, grupa za veracke akcije i intervenciju u visokoplaninskim i sneznim uslovima i grupa za brze intervencije opremljena terenskim i borbenim vozilima i helikopterima.
06.05.2007.

Vecina Specijalnih jedinica koristi Heckler&Koch

Heckler & Koch - Automat MP5

 

Sve odlike odlicnog Heckler & Koch (u nastavku teksta H&K) naoruzanja su ugradjene u MP5, pouzdanost, jednostavno odrzavanje i bezbednost. Kako god pucali iz ovog automata, sa ili bez kundaka, obezbedjena je vrhunska preciznost i kontrolabilnost.
Ovaj automat koriste jedinice u preko pedeset zemalja sveta medju kojima i nase specijalne jedinice, tako da se MP5 ucvrstio kao najbolji automat. MP5 se izradjuje u preko 120 varijanti, da bi se prilagodio najrazlicitijim taktickim i tehnickim zahtevima. Opcioni preklopnik omogucava jedinacnu paljbu, po dva, po tri metka ili automatsku paljbu. Jedinstveni dizajn i mnostvo dodataka kao i razlicitih vrsta kundaka obezbedjuju MP5 neverovatnu fleksibilnost da se upotrebi u skoro svim misijama. Moguce je skoro sve delove i dodatnu opremu sa jednog modela puske staviti na drugi model.
Dodatni opticki nisan se montira bez ikakvog alata na posebnim tackama sa gornje strane cevi i omogucavaju preciznost bez prethodnog upucavanja oruzja. Ako je montiran opticki nisan, moguce je koristiti i konvencionalni nisan na cevi, bez ikakvog pomeranja.



MP5SF (cesto je u upotrebi i oznaka MP5SFA2)

MP5SF (Single Fire - jedinacna paljba) poluautomatska puska, jedina ciji preklopnik ne dozvoljava automatsku vatru, mada se SF preklopnik moze zameniti tako da i to bude omoguceno.
Ova verzija MP5 je idealna za policijska patrolna kola. Ona predstavlja odlican dodatak ili zamenu standardnoj policijskoj pumparici-sacmari. Ima znatno manji trzaj, veci domet i vise metaka u magacinu (sarzeru) nego sacmara.
Ovaj automat poseduje i skrivac vatre koji se lako montira na usta cevi.
Zbog bezbednosti omoguceno je i dodavanje rucke i remena za lakse nosenje, platforme za lako dodavanje raznih optickih pomagala, kao i spojnice za dva magacina. Takodje i na samoj cevi postoje tri jezicka koja omogucavaju postavljanje raznih dodataka.
Jedina razlika izmedju MP5SFA2 modela i MP5A4 je sto MP5A4 poseduje i mogucnost automatske paljbe.

Specijalne jedinice nase vojske koriste automate MP5. Nalazi se u naoruzanju Kobri, 63. padobranske brigade, 72 specijalne brigade...
(SLIKA)
I policijske jedinice imaju u svom naoruzanju MP5. Interventne brigade u gradovima, kao i SAJ koriste MP5.


MP5-N

Razvijan posebno za potrebe jedne od Americkih najelitnijh jedinica za specijalne operacije "Navy Seals", MP5 "Navy" model dolazi sa dvojnom preklopnickom grupom i nesto tanjom cevi. Moze se koristiti sa ili bez opcionog prigusivaca nove generacije.
Borbeno testirana i dokazanog odlicnog kvaliteta ova puska predstavlja sve ono sto treba da ima moderni automat danasnjice.


MP5A3

Ovaj model ima magacin od 30 metaka kalibra 9mm x 19. Kundak moze biti uvucen, a kao i kod ostalih MP5-ica moguce je montirati drugacije kundake, fiksne, preklopne na stranu itd. Moguce je dodati i takticko svetlo za bolje uocavanje ciljeva nocu. Poseduje i preklopnik 0-1-2 moda.

Skoro sve specijalne jedinice sveta imaju u svom naoruzanju ovaj automat odlicnih karakteristika

MP5K

MP5K je odlicno oruzje za zatvorene prostore. Tezak samo 2 kilograma i manje od 330 mm dugacak, MP5K se lako skriva i nosi. Na sve varijante modela MP5K moguce je montirati opcioni preklapajuci kundak.
Ovaj model moze se nositi u za to specijalno izradjenoj aktovci iz koje je pritiskom na samo jedan prekidac moguce pucati.

MP5K-PDW

MP5K-PDW (PDW-Personal Defence Weapon - Oruzje za licnu odbranu) je kompaktan mali automat dizajniran za vozace, vazduhoplovce, bezbednjake i sve one kojima je potrebno malo, ali mocno oruzje. Sve njegove karakteristike su uporedive sa MP5-icama pune velicine, ali velicina i tezina MP5K-PDW cine ovo oruzje idealnim tamo gde nije moguce nositi MP5, a pistolj nije dovoljno dobar.

MP5 se izradjuje u preko 150 varijanti, modela i podmodela i jedan je od najuspesnijih proizvoda firme "H&K". Danas kada se kaze "Hekler" misli se uglavnom na jednu od varijanti ovog automata


MP5SD

Za operacije u kojima je potrebno potpuno prigusiti zvuk i vatru na ustima cevi, postoji nekoliko MP5SD modela. Prigusivac, koji je moguce i skinuti, ukloplje je tako da je automat uporediv po duzini sa normalnim MP5 bez prigusivaca. MP5SD koristi integralni aluminijumski ili opcioni prigusivac od nerdjajuceg celika. Nije potrebno koristiti specijalnu podzvucnu municiju kakvu koristi vecina automata za efikasno prigusenje zvuka.


MP5/40 i MP5/10

MP5/10 i MP5/40 su prepravljene varijante standardnih 9mm MP5 automata, u kojima je moguce koristiti jacu .40 S&W i 10mm municiju. Iako su operacione karakteristike ova dva modela identicne kao sa standardnim 9mm MP5 modelom, ljudi koji su koristili ovaj automat kazu da je dizajn malo poboljsan, kao i da je sistem za repetiranje uradjen tako da kada se ispali zadnji metak, rucica za repetiranje ostaje pod oprugom, pa kada se ubaci novi magacin, otpustanjem rucice (preko novog prekidaca) automat se sam repetira sto znacajno skracuje vreme do prvog ispaljenog metka.
Novi sinteticki materijali od kojih je napravljen magacin obezbedjuju povecanu izdrzljivost i pouzdano ubacivanje metaka u cev i pri najtezim uslovima. Kao i sve MP5 i MP5/40 i MP5/10 je moguce rastaviti bez koriscenja alata za odrzavanje i ciscenje.
Energija metka i probojna moc 10 milimetarskog MP5 je veca nego kod .45 ACP Thompson automata. Na bilo kojem odstojanju projektil ispaljen iz 10mm MP5 ima skoro dvostruku energiju nego slicni 9mm, .40 S&W ili .45 ACP projektili.
1994 Americki FBI je prihvatio MP5/10 kao njihov novi automat

 

 

Specifikacije pojedinih modela

Model
Automata
Kalibar
Brzina
paljbe
mt/min
Kapacitet
magacina
Vrsta
paljbe
Nisan
Kundak
Sirina
(mm)
Visina
(mm)
*1*
Tezina
(kg)
*2*
Razmak
izmedju
nisana
(mm)
Duzina
cevi
(mm)
Ukupna
duzina
(mm)
MP5A2
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
FS
50
210
2.54
340
225
680
MP5A4
9x19 mm
800
15 / 30
S,3,F
D
FS
50
210
2.54
340
225
680
MP5A3
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
RS
50
210
2.93
340
225
692/533
MP5A5
9x19 mm
800
15 / 30
S,3,F
D
RS
50
210
2.93
340
225
692/533
MP5SFA2
9x19 mm
---
15 / 30
S
D
FS
50
210
2.54
340
225
711
MP5SFA3
9x19 mm
---
15 / 30
S
D
RS
50
210
2.94
340
225
726/557
MP5-N(FS)
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
FS
50
210
2.54
340
225
680
MP5-N(RS)
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
RS
50
210
2.94
340
225
692/533
MP5K
9x19 mm
900
15 / 30
S,F
R
RC
50
210
2.00
260
115
325
MP5K-N
9x19 mm
900
15 / 30
S,F
R
RC
50
210
2.00
260
140
350
MP5KA4
9x19 mm
900
15 / 30
S,3,F
R
RC
50
210
2.00
260
115
325
MP5K-PDW
9x19 mm
900
15 / 30
S,F
R
Preklap.
50
210
2.78
260
140
603/368
MP5SD1
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
RC
60
210
2.80
340
146
550
MP5SD2
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
FS
60
210
3.10
340
146
780
MP5SD3
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
RS
60
210
3.45
340
146
804/652
MP5SD4
9x19 mm
800
15 / 30
S,3,F
D
RC
60
210
2.80
340
146
550
MP5SD5
9x19 mm
800
15 / 30
S,3,F
D
FS
60
210
3.10
340
146
780
MP5SD6
9x19 mm
800
15 / 30
S,3,F
D
RS
60
210
3.45
340
146
804/652
MP5SD-N
9x19 mm
800
15 / 30
S,F
D
RS
60
210
3.55
340
146
804/652

*1* - Sa magacinom
*2* - Bez magacina

Legenda:

Vrsta paljbe : S poluautomatska tj. jedinacna paljba (semi-automatic)
  F automatska paljba (automatic)
  2 po 2 metka jednim povlacenjem obaraca (2-round-burst)
  3 po 3 metka jednim povlacenjem obaraca (3-round-burst)
     
Nisan : D opticki nisan (diopter)
  R standardni nisan (rectangular notch)
     
Kundak : FS Fiksan
  RS Moze se izvuci i uvuci
  RC Nemaju kundak, ali imaju rucku ispod cevi (MP5K)
     
Ukupna duzina: 804/652 Prva duzina je sa izvucenim kundakom, a druga sa uvucenim/preklopljenim
06.05.2007.

Navy Seal

AMERICKE FOKE (Navy Seal)


Proci selekciju i obuku u mornarickim komandosima americke armije, poznatim SEAL timovima, teze je i napornije nego popeti se na Mont Everest. Program selektivne obuke sastoji se od cetiri faze u ukupnom trajanju od 26 nedelja, uz osnovni moto "NO PAIN -NO GAIN", tj. "bez bola -nema uspeha". Kurs je toliko naporan da izmedju 55% i 60% kandidata otpadne, koji se u principu najvise javljaju iz mornarice i marinaca.

Prva faza selektivne obuke izvodi se u mornarickoj bazi Coronado u San Dijegu, traje 6 nedelja, tokom kojih se kandidati izlazu fizickim naporima, postepeno uvode u tehnike ronjenja i upoznaju sa namenom i zadacima SEAL-a. Program intenzivnog sticanja fizicke kondicije i osnovne ronilacke obuke oznacen kao BUD/S - podeljen je na tri dela i sastoji se od svakodnevnih fizickih vezbi, trcanja, gimnastike, nosenja teskih balvana, savladjivanja staze sa preprekama, plivanja i postaje sve tezi kako proticu nedelje.

Preziveti obuku

Sesta nedelja prve faze BUD/S, poznata kao "paklena nedelja"(hell weak) predstavlja finalni test provere i traje 6 dana. Obuhvata neprekidne vezbe i marseve sa samo 6 sati sna i odmora za svo vreme i zamisljena je kao "ultimativni test" i provera za kandidatovu psihicku i fizicku spremu, njihovu izdrzljivost, upornost i borbeni duh. Od polaznika se trazi izmedju ostalog, da pretrce 4 milje za 32 minuta i preplivaju uz morsku struju 2 milje za 95 minuta.

Druga faza selektivnog kursa traje 7 nedelja, a prolaznost imaju kandidati koji prezive iskusenje "paklene nedelje". Fizicki trening se nastavlja, ali su vremenske norme za pojedine discipline poostrene:

savladjivanje staze sa preprekama 11 min.
trcanje na 4 milje (pod opremom) 31 min.
plivanje na 2 milje u bazenu, sa perajama 75 min.
plivanje na 5,5 milja u okeanu, sa perajama -nije ograniceno

Akcenat je u ovom delu dat na ronilacku obuku i borbene podvodne tehnike, izucava se fiziologija ronjenja, koriscenja razlicitih vrsta ronilacke opreme i druge podvodne radnje. Radni dan traje 15 sati uz osnovni moto: "Jedini lak dan je bio juce, sledeci je jos naporniji". Dosta se upraznjava i naporno veslanje po grupama u gumenim camcima, uz jaku morsku struju.

Treca faza traje 9 nedelja, tokom kojih fizicki trening postaje jos naporniji, povecanjem daljina i smanjenjem vremenskih normi (trcanje na 14 milja za 110 minuta, plivanje na 2 milje u okeanu sa perajama za 70 minuta, savladjivanje staze sa preprekama za 10 minuta). Teziste je na diverzantskoj obuci, koriscenju eksploziva i upaljaca, radu izvidjackih grupa, borilackim vestinama, orijentaciji na moru i kopnu, prezivljavanju, veranju, taktici dejstava malih grupa i izvodjenja diverzija, zaseda, prepada i slicno.

Finalna faza selektivne obuke traje 4 nedelje i izvodi se na ostrvu San Klemente, gde polaznici, buduce mornaricke "foke" prakticno vezbaju i primenjuju znanja i vestine stecene u prethodnim fazama. U ovom periodu jedino ozbiljna povreda moze da natera kandidata da odustane. Uvezbavaju se nacini i tehnike ubacivanja i izvlacenja iz neprijateljske pozadine helikopterima i podmornicama, poznate kao SPIE tehnike, zatim vezbe provere, kada se kandidati iskrcaju iz podmornice ili helikoptera na otvoreno more, sa zadatkom da uz pomoc navigacijskih uredjaja i camaca preveslaju, preplivaju ili prerone do odredjene kontrolne tacke.

Znacka za odabrane

Da bi postali punopravni clanovi SEAL-a, polaznici prolaze i tronedeljni osnovni padobranski kurs u vojnoj padobranskoj skoli u Fort Beningu. Padobranska obuka se kasnije, tokom sluzbovanja u timovima usavrsava kroz skokove sa vecih visina u slobodnom padu (HAHO i HALO skokovi).

Po zavrsetku obuke, kandidati koji su prosli sve faze i testove, i koji su ispunili trazene kriterijume primaju se u sluzbu i upucuju u operativne timove. Nakon zavrsetka obuke "silsi" su kombinacija ronioca, padobranaca i diverzanata, koji tokom sluzenja u timovima nastavljaju sa daljim treniranjem (odrzavaju ronilacku kondiciju, izvode padobranske skokove, clanovi su raznih sportskih ekipa i ekspedicija).

Nakon dodeljivanja jednom od sedam SEAL timova i probnog perioda od sest meseci u jedinici, kvalifikovani komandosi se zvanicno upisuju u SEAL registar, dobijaju jedinstveni licni kod i srebrnu grudnu znacku mornarickih specijalnih snaga, poznatu kao "trajdent" (Trident).

Njihova himna je

From the halls of Montezuma To the shores of Tripoli,

We fight our countrys battles In the air, on land, and sea,

First to fight for right and freedom , And to keep our honor clean,

We are proud to claim the title Of United States Marines.

06.05.2007.

KSK

NJEMACKI KSK

Nalik scenariju vidjenom pre 6-7 decenija, Nemacka nastoji da ponovo postane respektivna vojna snaga, razvijajuci, izmedju ostalog, i specijalne vojne jedinice za "eksterne" intervencije.

Kada se, 1994. godine, nekolicina nemackih drzavljana i novinara nasla u sedistu krvavog gradjanskog rata u Ruandi, nemacka vlada nije raspolagala odgovarajucim snagama koje bi bile hitno prebacene u ovu africku zemlju, da bi evakuisale ugrozene. Doduse, u Nemackoj postoji specijalna antiteroristicka jedinica GSG 9 u sastavu savezne granicne policije, koja uziva visok svetski renome i koja je mogla da odradi ovaj zadatak. Ali, prema nemackim tumacenjima, ona je namenjena za intervencije na domacem, unutrasnjem terenu, pa je zato zatrazena pomoc od belgijskih parakomandosa, koji su obavili posao.

"Start" - u Bosni

Ova situacija bila je ozbiljan signal upozorenja nemackoj vladi, da i ona mora da raspolaze specijalnim vojnim snagama za intervencije sirom sveta, pa se odmah pristupilo formiranju, u okviru Bundesvera, "Specijalnih snaga komandosa", skraceno KSK (Kommando Spezialkrafte). Jedinica je zvanicno oformljena 1. aprila 1996. godine i, prema formaciji, oznacena je kao brigada specijalnih snaga. Komanada, sa sedistem u Kavlu (Calw), proistekla je iz 25. vazdusno-desantne brigade "Svarcvald", a glavni deo ljudstva u prvoj grupi, u zametku buduce brigade, preuzet je iz 100. cete (izvidjacko-diverzantske) za "dubinsko" izvidjanje iz Braunsvajga i 300. cete iz Friklana. KSK je odmah podredjena komandi korpusa "Vazdusno-mobilnih snaga" (KLK) za brze intervancije, sa sedistem u Regensburgu. Ubrzo je obucena i prva grupa staresina za posebne akcije, po scenariju vezbe "Spasiti i osloboditi", koja je realizovana kroz standarde postavljene u GSG 9.

Trening je, zatim, nastavljen i kroz iskustva britanskog SAS-a i americke "Delte", a odmah potom je sa SAS-om sklopljen i ugovor o preuzimanju dalje obuke nemackih vojnih specijalaca, koja se izvodila u Nemackoj i Velikoj Britaniji. Prvog aprila 1997. godine, ovaj zametak jedinice KSK bio je potpuno spreman da krene u akciju. A to je predstavljalo prikljucenje nemackom kontigentu SFOR-a u Bosni. Ova grupa komandosa izvela je i akciju "spasavanja" i evakuacije nemackih i drugih stranih drzavljana iz Albanije, pod nazivom "Operacija libela".

Zbog strogih kriterijuma koji se postavljaju pred vojne komandose, i duge i slozene obuke, prve dve cete KSK bile su potpuno spremne za "operativnu upotrebu" pocetkom 1999. godine, a celokupna brigada bice kompletirana do 2001. godine. Ona treba da potvrdi i demoonstrira ulogu Nemacke u svetu kao ne samo velike ekonomske, nego i vojne sile i znacajnog clana NATO; da bude snaga koja ce predstavljati "produzenu ruku" nemacke diplomatije, radi zastupanja njenih vitalnih interesa.

Po SAS-ovom uzoru

Jedinica je obucena i opremljena za izvrsavanje veceg broja zadataka u razlicitim situacijama: za izvodjenje specijalnih vojnih operacija u svim vremenskim i terenskim uslovima (diverzije i sabotaze u protivnickoj pozadini, napadi na vazne vojne i civilne ciljeve i objekte, izvidjanje i prikupljanje obavestajnih podataka, navodjenje avijacije i artiljerije na zemaljske ciljeve), za protivteroristicke akcije i oslobadjanje talaca i zarobljenika, za ucesce u mirovnim i humanitarnim operacijama pod zastavom UN, NATO, OEBS i slicno (razdvajanje sukobljenih strana, evakuacija ljudstva iz "zone sukoba", dostavljanje humanitarne pomoci i drugo). Nezvanicno u "opis poslova" ove specijalne formacije spada i obucavanje i treniranje vojnih snaga "prijateljske strane", kao sto je to, na primer, bila tajna operacija obucavanja i naoruzavanja pripadnika teroristicke OVK u kampovima na teritoriji Nemacke i Albanije, u cemu su im pomagali operativci nemacke tajne sluzbe BND i vojne obavestajne sluzbe MAD.

Buduci da su u stvaranju KSK i obucavanju njenih pripadnika glavnu ulogu imali instruktori britanskog SAS-a, i organizacija i trening nemackih komandosa slicni su nacinu delovanja i sistamu obuke u SAS-u. Kandidati koji zele da stupe u KSK, bez obzira iz koje jedinice dolaze, moraju da prodju kroz veoma naporan, visednevni selekcioni kurs, tokom koga se proveravaju njihove licne karakteristike, osobine i sposobnosti: fizicka izdrzljivost, psihicka stabilnost, zdrastvena i intelektualna sposobnost, prethodna vojno-strucna osposobljenost i slicno. Program je tezak i "nabijen" marsevima, vezbama, savladjivanjem prepreka pod opterecenjem, testovima i drugim iskusenjima, tako da za odmor u ovom periodu ostaje malo vremena.

Kandidate koji uspeju da prodju selekcione provere ceka dalja visemesecna obuka, koja se deli na nekoliko faza: opstevojna, taktika specijalnih dejstava (nacini ubacivanja u pozadinu protivnika, sredstva za izvodjenje diverzija, padobranstvo, veranje), specijalna fizicka i streljacka obuka, individualno-specijalisticka obuka (za pojedine duznosti i specijalnosti, kao sto su snajperisti, vezisti, ronioci, bolnicari, operateri na protivvazdusnim protivoklopnim raketnim sistemima i slicno), protivteroristicka obuka i drugo. Za potrebe obucavanja novih nemackih komandosa izgradjeni su posebni poligoni, vezbalista i strelista, ulozena su velika sredstva (milioni maraka), ali se, zato, i ocekuju adekvatni rezultati.

Kod protivteroristicke borbe i akcije KSK, nadleznosti izmedju policije i vojske sada su jasno razgranicene. Na unutrasnjem planu, za ovo su namenjeni pre svega specijalci iz GSG 9, a zatim i njihove kolege iz SEK (specijalne jedinice policije, koje deluju na nivou pokrajina i oblasti u Nemackoj). Akcije, koje ove formacije izvode na teritoriji Nemacke, odvijaju se u miru, protiv opasnih kriminalaca i terorista, koji ugrozavaju unutrasnju bezbednost. Za razliku od njih, akcije vojnih komandosa na oslobadjanju talaca, evakuaciju gradjana i uspostavljanju primirja u "humanitarnim" operacijama, izvode se u inostranstvu, u zonama sukoba i nesigurnom, cesto neprijateljskom okruzenju, gde moze da dodje do borbe sa vojno obucenim i opremljenim protivnikom. Sve to moze da dovede vojne specijalce u mnogo tezu situaciju, nego njihove policijske kolege.

Medjutim kod obe stane vazi isti princip: postici maksimalne efekte uz minimalnu stetu, odnosno uspesno odraditi akciju, a da zrtava (i u sopstvenim redovima, i medju taocima i civilima) i steta bude sto manje. To je dosta tesko spojiti u praksi, ali, bas zbog toga specijalci i postoje. S tim u vezi, treba razresiti brojne probleme, kao sto su detaljno upoznavanje sa terenom na kome treba izvesti akciju, definisati puteve prilazenja, koriscenje radio-uredjaja i signala, borbeno i sanitetsko obezbedjenje, zbrinjavanje oslobodjenih talaca i ostalih ucesnika u bezbednu zonu ili natrag, u domovinu.

U skladu sa geslom "uvek,svuda i po svakom vremenu, sirom zemaljske kugle", samo za naoruzanje i opremu nemackih specijalaca "u startu" izdvojen 41 milion DEM.

Zbog visokih zahteva i razlika koji se postavljaju pred kandidate za KSK u pogledu obuke i kasnijih ucestvovanja u akcijama, u ovoj formaciji pretezno sluze profesionalni i vojnici pod ugovorom, dok se vojni obveznici (regruti) angazuju samo na poslovima pri stabovima i u pozadinskim sluzbama. Pripadnici KSK po pravilu su oficiri i podoficiri koji se dobrovoljno prijavljuju iz svih vidova i redova nemacke vojske.

SAS -i formacijski uzor

KSK brigada se, formacijiski, sastoji od komande (staba), cete za podrsku (u cijem je sastavu i sanitetski vod opremljen helikopterima za evakuaciju ranjenika), cetiri cete komandosa (ukupno 300 ljudi), izvidjacke cete za "dubinsko izvidjanje" od 100 ljudi i nastavnog centra za trening i obuku, sa studijskom grupom za ispitivanje i odrzavanje naoruzanja, i specijalnim vodom inzenjeraca-pionira. Predvidjeno je da brigada komandosa u punom sastavu broji 960 ljudi.

Buduci da pripadnike KSK obucavaju instruktori SAS, i struktura jedinice gotovo je ista kao kod Britanaca. Tako, recimo, osnovnu takticku jedinicu (tim) u KSK cine 4 coveka, cetiri tima obrazuju vod od 16 ljudi (Kommandotrupps),a cetiri voda formiraju cetu. Ceta komandosa, kao operativno-borbeni sastav, broji 80 ljudi, a vodovi u okviru nje podeljeni su po specijalnostima: za kopnene akcije (mobilni sastav, opremljen terenskim vozilima i transporterima), za vazdusno-desantne operacije (padobranski), za amfibijsko-desantne akcije (na i pod vodom) i za dejstva u planinama i arktickim uslovima. Cetiri cete komandosa, dakle, obrazuju 16 ovakvih specijalnih vodova, koji najcesce samostalno izvrsavaju zadatke. Podrsku operativno borbenim sastavima KSK pruzace snage ratne mornarice (pogotovu borbeni ronioci), vazduhoplovstva, oklopnih jedinica, kao i drugi delovi nemacke armije.

Najsavrsenija oprema

Siroki spektar zadataka KSK zahteva i posebno naoruzanje i drugu opremu. Kao prva jedinica u nemackoj vojsci, KSK je opremljen novim pistoljima P8 firme Heckler-Koch u kalibru 9 mm PARA, umesto ranijeg P1 iz arsenala "Walthera". Osnovno automatsko oruzje komandosa je skracena automatska puska G36 u kalibru 5,56 x 45 mm; jos jedan proizvod iz "radionice" Heckler-Kocha, odakle poticu i cuveni automati iz serije MP-5. Snajperska puska G22 proizvod je britanske firme Ekjurasi Internesnl (Accuracy International) i koristi municiju .300 Winchester Magnum. Kao oruzje za podrsku, koristi se puskomitraljez H&K G8 kalibra 7,62 x 51 mm, koji koriste i specijalci iz GSG 9, i pomorski diverzanti ratne mornarice. Kod akcije spasavanja i evakuacije talaca i ljudstva, koriste specificna pomocna sredstva, kao sto su zaslepljujuce i "sok" granate, dimna i nadrazujuca punjenja i drugo. Od zastitne opreme, tu su crni pancirni zastitni stitovi, koji se koriste prilikom prilaza i prodiranja u zatvorene prostore, kojima se stite i komandosi, i taoci prilikom evakuacije.

Ne treba posebno pominjati da u "inventar" KSK spadaju i najmodernija optoelektronska oprema, uredjaji za nocna osmatranja (ukljucujuci termovizijske), kao i najsavremenija komunikaciona oprema (satelitski uredjaji za vezu).

Oznaka cina, i traka u boji izvornog roda vojske iz kojeg potice borac, aplikovani su samo na ratnim (maskirnim) uniformama. Posto se regruti pretezno primaju iz pesadije, dominiraju zelene trake, ali mogu da se sretnu i zlatno-zuta (oklopnih izvidjaca), kao i oznake drugih specijalnosti. KSK-ovci uglavnom nose bordo beretke sa amblemom u vidu uspravnog maca na stitu, okruzenog lovorovim liscem. Od ostalih oznaka, mogu da se sretnu vezeni amblem padobrana i ruzicasta strela komandosa. Jedinica je, takodje, opremljena specijalnim vozilima (dzipovima i oklopnim transporterima), padobranskom, ronilackom i planinarskom opremom, a uskoro treba da dobiju i jurisne camce, kao i motorne sanke.

Sve bi to trebalo da pripadnicima KSK brigade omoguci intervencije -u skladu sa geslom "uvek, svuda i po svakom vremenu" - sirom zemaljske kugle.

 
StatCounter - Free Web Tracker and Counter

<< 05/2007 >>
nedponutosricetpetsub
0102030405
06070809101112
13141516171819
20212223242526
2728293031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
8494

Powered by Blogger.ba